Kvalitet vazduha

Problemi kvaliteta vazduha sa kojima se suočava Srbija posebno su izraženi u gradovima i centrima privrednih aktivnosti. Industrija energetike, saobraćaj, kao i korišćenje fosilnih goriva i drveta u domaćinstvima, doprinose lošijem kvalitetu vazduha u svim aglomeracijama i gradskim područjima, sa direktim negativnim uticajem na javno zdravlje i životnu sredinu. Pored ovih standardnih izvora zagađenja, na kvalitet vazduha na teritoriji cele zemlje dodatno nepovoljno utiču i sve učestaliji požari i eksplozije na sanitarnim i divljim deponijama koje nastaju kao rezultat nedovoljno dobrog upravljanja deponijama i otpadom uopšte.

Zakonska osnova za oblast kvaliteta vazduha u Republici Srbiji uređena je postojećom domaćom regulativom. Krovni zakon je Zakon o zaštiti vazduha („Sl. gl. RS” br. 36/09 i 10/13). Njegove odredbe u oblasti monitoringa i ocene kvaliteta vazduha, precizirane su kroz podzakonska akta: Uredba o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha (“Sl. gl. RS” br.11/10 , 75/10 i 63/13), Uredba o utvrđivanju programa kontrole kvaliteta vazduha u državnoj mreži (“Sl. gl. RS” br. 58/11) i Uredba o utvrđivanju zona i aglomeracija (“Sl. gl. RS” br. 58/11 i 98/12).

Istorijski posmatrano, prvo pitanje koje je u oblasti zaštite vazduha bilo predmet regulisanja jeste problem zagađenja sumpor-dioksidom i suspendovanim česticama. Kao odgovor na to je 15. jula 1980. godine doneta Direktiva Saveta Evropske ekonomske zajednice 80/779/EEC, koja je bila na snazi sve do 2005. godine. Odnosila se na granične vrednosti za kvalitet vazduha i vrednosti za sumpor-dioksid i suspendovane čestice. Kasnije su se javila pitanja u vezi sa kiselim kišama, odnosno borba protiv zagađivanja vazduha određivanjem graničnih vrednosti za emisije kao i ograničavanje emisija zagađujućih supstanci iz velikih postrojenja za spaljivanje. Nakon kiselih kiša u prvi plan je došao razvoj legislative u domenu zaštite ozonskog omotača, ograničavanja emisija ugljen-dioksida i oštećenja šuma atmosferskim zagađenjem.

Od 2005. opšti okviri politike EU u oblasti kvaliteta vazduha definisani su u šestom akcionom programu u oblasti životne sredine. Tematska strategija o zagađivanju vazduha (Thematic Strategy on air pollution) [SEC(2005) 1132] [SEC(2005)1133], kao ključni strateški dokumenti EU u ovoj oblasti, definiše ciljeve za smanjivanje koncentracija zagađujućih materija. Osim toga naglašava značaj zakonodavnog rešenja regulisanja u borbi protiv zagađivanja na dva osnovna načina: unapređivanjem zakonodavstva u oblasti životne sredine i korz integraciju pitanja kvaliteta vazduha u relevantne politike. Ova strategija je jedna od sedam strategija čija izrada je predviđena Šestim akcionim programom i prva koja je formalno usvojena od strane Komisije. Strategija je zasnovana pretežno na istraživanjima koja su sprovedena u okviru Clean Air for Europe - CAFE Programa.

 

Trend emisija zagađujućih materija u vazduhu u periodu od 1990. godine sa procenama do 2020.  Rezultati istraživanja sprovedenih u Holandiji

(Izvor: European Environment Agency)

Najznačajniji propis za implementaciju šestog akcionog programa EU o životnoj sredini u sektoru kvaliteta vazduha je Direktiva 2008/50/EC o kvalitetu ambijentalnog vazduha i čistijem vazduhu za Evropu (CAFE direktiva), koja postavlja standarde kvaliteta sa ciljem zaštite zdravlja ljudi. Svi ostali propisi u sektoru kvaliteta vazduha, uključujući i kontrolu emisija iz mobilnih izvora i poboljšanje kvaliteta goriva, podržavaju postizanje standarda kvaliteta definisanih u ovoj direktivi. Ona predstavlja scenario kvaliteta vazduha do 2020. godine u pogledu: finih čestica (Particular Matter-PM), ’’lošeg’’ ozona u nižim slojevima atmosfere (Ground level ozone), acidifikacije (Acidification) (posledica acidifikacije su kisele kiše) i eutrofikacije - cvetanja vode (Eutrophication). CAFE direktiva i Direktiva o trgovini emisijama 2009/29/EC identifikovane su kao dve direktive koje imaju najveći prioritet u sektoru. Obe direktive uvode nove zahteve, poput informisanja javnosti na dnevnoj osnovi u slučaju CAFE direktive i praćenje i izveštavanje o trgovini emisijama evropskom registru u slučaju Direktive o trgovini emisijama.

„RAINS“ model za analizu emisija i kontrolu strategija (RAINS-Regional Air pollution INteraction and Synergies) (Izvor: International Institute for Applied Szstems Analysis-IIASA)

 

Važna veza kvaliteta vazduha je sa sektorom industrijskog zagađenja, gde nova Direktiva o industrijskim emisijama (2010/75/EU) sada obuhvata i Direktivu o nacionalnim kvotama emisija (National Emission Ceilings Legislation 2001/81/EC). Ova povezanost je važna jer u okviru Direktive o industrijskim emisijama za najveće tačkaste izvore emisija u vazduh moraju biti postavljena stroga ograničenja emisija. Svaka granična emisija koja je dozvoljena mora biti takva da obezbedi da su dostignuti standardi kvaliteta vazduha postavljeni u CAFE direktivi i da su takođe dostignute kvote za NOx i SO2 iz Direktive o nacionalnim kvotama emisija.

Ciljevi Direktive o nacionalnim kvotama emisija do 2030. godine.

 (Izvor: European Commission)

 

Postoje dalje veze između emisija amonijaka iz aktivnosti u poljoprivrednom sektoru i Direktive o nacionalnim kvotama emisija. Aktivnosti u poljoprivrednom sektoru obuhvataju aktivnosti razastiranja zemljišta poput onih koje su pod kontrolom Direktive o nitratima (91/676/EEC). Kontrola emisije amonijaka je važna jer amonijak može biti prethodnik kiselih gasova na bazi azota, a taloženje amonijaka može da dovede do eutrofikacije u vodama.

Ciklus kruženja zagađujućih materija iz poljoprivrede (Izvor)

U pogledu strateškog okvira, u Srbiji i dalje ne postoji nacionalna Strategija zaštite vazduha. Ključna Direktiva 2008/50/EC je u najvećem delu, ne sasvim, transponovana u zakonodavstvo RS. Kvalitet vazduha obuhvaćen je u Nacionalnoj strategiji održivog razvoja koja kao osnovnih zadatak u ovoj oblasti definiše očuvanje kvaliteta, a gde je primenljivo, i poboljšanje kvaliteta vazduha (naročito u urbanim sredinama i u blizini velikih termoelektrana i industrijskih postrojenja). Zatim, Nacionalna strategija za aproksimaciju u oblastima životne sredine nadovezuje se na prethodno planiranje transpozicije pravnih tekovina EU, jačanje implementacije i sprovođenja, kao i obezbeđivanje potrebne infrastrukture.

Objedinjen prikaz automatskog monitoring kvaliteta vazduha u realnom vremenu u Republici Srbiji dostupan je na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine. Preliminarni podaci o monitoringu vazduha dostupni su i na aplikaciji za Android korisnike