Rodna ravnopravnost u oblasti životne sredine

 

Ako ste pažljivo pročitali priručnik - studiju o rodnom pristupu pitanjima zaštite životne sredine „Rodna ravnopravnost, životna sredina i razvoj“, koju smo predstavili u aprilu na lansiranju projekta, videli ste koliko je složen, pa i zanimljiv pristup pitanjima odnosa između rodne ravnopravnosti i životne sredine i kako ima dugu istoriju kroz koju su se principi, strategije, akcije, legislativa na globalnom i na nacionalnim nivoima, razvijali i napredovali. 

Od mnogih korisnih stavova i smernica, trebalo bi izdvojiti onaj da je „siromaštvo, a naročito siromaštvo žena usko povezano sa razvojem odnosno ugroženošću životne sredine“ (definisano i objašenjeno formulom poznatom kao Kuznjec kriva¹). 

Posvećenost pitanjima zaštite životne sredine, nije ništa drugo do sinhronizovana posvećenost sprečavanju ugrožavanja prirode i prevazilaženju socio-ekonomskih problema, izlasku iz siromaštva i održivom razvoju planete. Druga tvrdnja, po nama takođe veoma tačna, jeste da se samo u rodno ravnopravnom društvu može ostvariti napredak, dobitak za zajednicu u celini. I ovim tekstom hoćemo da se borimo protiv daljeg „feminiziranja siromaštva“, odnosno rastućeg siromaštva žena, uprkos činjenici da je globalno društvo bogatije nego ikad pre. Postoji bar još jedna paralela između „environmenta i gendera“: što se više kreiraju politike, usvajaju strategije i sprovode akcioni planovi, imamo utisak da smo sve dalje od postavljenog cilja: rodno senzitivne politike kao „mainstream“ (glavni tok) svakog društva. Isti paradoks se uočava i kada je reč o zaštiti životne sredine: što je više štitimo, čini se, sve je ugroženija.

Stoga, možda pomalo pretenciozno, hoćemo da ukažemo na kontradiktornosti kako bismo ih prevazišli i na primeru ovih projekata. Gender mainstream u upravljanju otpadom, zaštiti voda i zemljišta, borbi protiv aero zagađenja i drugih pošasti po životnu sredinu, ne podrazumeva insistiranje na razlikama između muškaraca i žena, već poštovanje njihovih različitih potreba, zahteva, navika. Uvažavanje te različitosti vodi ka pronalaženju rešenja koja će pogodovati i jednima i drugima.

Zašto je gender mainstreaming (urodnjavanje) tako važno?

  • Zato što su ljudi u centru političkog odlučivanja
  • Zato što vodi ka boljem upravljanju (javnoj upravi)  
  • Zato što uključuje žene i muškarce, podjednako  
  • Zato što rodnu ravnopravnost stavlja u glavne tokove društva 
  • Zato što uzima u obzir razlike između muškaraca i žena

Da podsetimo na značenja osnovnih pojmova o kojima govorimo u ovoj skripti:

Gender – rod, je socijalno svojstvo polova, muškaraca i žena. Predstavlja skup društveno uslovljenih osobina pripadnika jednog pola, nastao verovatno s prvobitnom podelom rada, opstao i kada je izgubio originalnu funkciju i to kao instrument politike polova pri čemu se, zahvaljujući prividnoj prirodnosti, obnavlja u svakoj jedinki u procesu odrastanja i vaspitanja. Rod karakterišu društveno uslovljene razlike koje se mogu menjati i oblikovati u vremenu i prostoru. 

Gender equality – rodna ravnopravnost je podjednako učešće, vidljivost oba pola u svim sferama javnog i privatnog života. Ona ne znači da ne postoje rodne razlike, već da se ne sme tolerisati rodna nejednakost. Ima za cilj promovisanje punog učešća žena i muškaraca u društvu. Jednako važno je da rodna ravnopravnost znači odsustvo diskriminacije na osnovu pola/roda. Podrazumeva jednaka prava u društvenom,ekonomskom, političkom životu Uz pojam rodne ravnopravnosti se pojavljuje i pojam jednakih šansi (gender equity, engl.) koji podrazumeva fer odnos i obezbeđivanje jednakih prava muškarcima i ženama. Uključuje poštenje i pravdu između muškaraca i žena u raspodelu odgovornosti, pristup i kontrolu nad resursima. 

Gender mainstreaming - Mainstreaming je rogobatno prevodiva engleska reč koja znači, opisno prevedeno, “uvoditi u glavne tokove, struje“ a gender mainstreaming znači „uvođenje rodnih principa u glavne tokove“. 

Gender mainstreaming je i alat i strategija koja se razvija i implementira kako bi se postigla rodna jednakost u društvu, u svim segmentima. „Gender mainstreaming je re-organizacija, uspostavljanje, razvijanje i evaluacija političkih procesa tako da je rodno osetljiv pristup inkorporiran u sve politike, na svim nivoima i u svim fazama, od strane aktera koji su uključeni u kreiranje politika“.

NEKE OD OSNOVNIH PREPREKA U PRIMENI STRATEGIJE URODNJAVANJA:

  • nepostojanje političke volje  
  • nerazumevanje značenja i značaja 
  • nepostojanje procedura, tehnika i alata za primenjivanje rodnih politika

ŠTA JE POTREBNO?

  • širi, sveobuhvatniji koncept jednakosti - ravnopravnosti  
  • neophodne su promene procedura, uvođenje novog pristupa u kreiranju politika,  
  • organizovanje i kreiranje novih načina (sistema) za konsultativni proces i saradnju

Vežba #1. Pokazatelji rodne ravnopravnosti u 4 oblasti

Uvod u vežbu: Podelom u manje grupe, učesnicima se daje zadatak da razmisle o pokazateljima ravnopravosti u odredjenim oblastima, da predstave svoju percepciju stanja ravnopravnosti žena i muškaraca u određenoj oblasti u Srbiji, da prodiskutuju svoje utiske o položaju žena u određenim oblastima. Po završetku rada u manjim grupama, prezentuju se rezultati svake grupe pojedinačno i zatim se na kraju daje zajednički zaključak. 

Cilj vežbe: Na osnovu jasnih indikatora koje učesnici zajednički usaglase, steći uvid u stepen ranopravnosti u različitim oblastima ( u kući, na poslu, u javnom/političkom životu).

Vežba #2. Misija planeta Zemlja 

Učesnicima/učesnicama se daju instrukcije za rad u manjim grupama i pročita se ceo zadatak, koji glasi:  

Vi ste sa planete Kseoksi poslati ste u veoma važnu misiju na planet Zemlju. Vaša prethodnica je ustanovila da na Zemlji žive inteligentna bića koja sebe zovu ,,ljudi’’, da se oni međusobno dosta razlikuju, prvenstveno po izgledu i boji kože, jeziku i temperament, tehonološkoj razvijenosti i načinu i stilu života. Pored toga oni su naglasili da se ljudi razlikuju i po polu, ali nisu ništa više o tome umeli da kažu. Zato ste poslati vi u novu misiju sa zadatkom da opišete te polove i objasnite razlike među njima. Kada ste stigli na Zemlju, dogodio se velikipeh. Ljudi su se prvo veoma uplašili i pobegli. Zatim su se pojavili neki sivo-oklopljeni i razlućeni i počeli da vam prete uništenjem. Sve što imate od vaše misije jesu oven ovine koje ste u zadnji čas, pre bega, uspeli da dograbite iz neke korpe. Program za prevođenje imate, ali vremena ne jer je ostalo još smao 20 min. do prvog javljanja na Kseoks.Počnite odmah da proučavate novine i pišete kratak izveštaj o ljudima i polovima. Ne zaboravite, novine koje imate su jedini izvor vašh informacija. 

Cilj vežbe: Saznati kako se principi rodne ravnopravnost sprovode u praksi u svim oblastima društvenog delovanja.

Vežba # 3 (za radionice): Šta ilustruje gender equality, pripremiti ilustracije poput one kada muškarac i žena čiste planetu i dr. 

Igra asocijacija: koje su reči i pojmovi ravnopravni; predmeti koji imaju element ravnopravnosti? 

Cilj vežbe je da razvije kreativnost aktera i da im pomogne da sagledaju mogućnosti motivnih promotivnih alata.

Radna sveska za polaznike master kursa (dobitnike grantova na konkursu) u okviru pograma SENSE
Treneri: Lola Milojević, Dragana Petrović, Nataša Milojević (FoSDI)

U studiji o rodnoj ravnopravnosti, životnoj sredini i razvoju predstavili smo detaljnu analizu stanja rodne ravnopravnosti u pogledu mehanizama, propisa i zakona, strategija, politika i programa. Situacija u ovoj oblasti je kompleksna, iz nekoliko razloga: sa jedne strane je pamćenje nasleđa socijalizma, koje je veoma mnogo učinilo za emancipaciju žena, i postavilo neke standarde koji su kasnije osporavani kako iz razloga neo-liberalizma tako i zbog retradicionalizacije društva; sa druge strane, sankcije, bombardovanje i ratna dejstva u okruženju, doveli su do osiromašenja društva, u kome su žene po svim parametrima podnele veći teret.

Programi i politike koje su se sprovodile posle 2000.godine, ponekad su ličili na borbu za nekadašnja prava; takozvana tranzicija traje sad već više decenija, a još se nije osetio boljitak; globalna ekonomska kriza koja je naišla 2008.godine skoro u potpunosti je poništila rezultate postignute u borbi za smanjenje siromaštva, budžeti su drastično smanjeni i sprovođenje predviđenih aktivnosti ostalo je bez dovoljno stredstava, i zavisno od stranih donatora, čiji su se fondovi takođe istanjili. Na nivou zakonodavstva i političkih odluka, prihvaćene su obaveze koje proizilaze iz međunarodnih dokumenata vezanih za gender. Ono što se međutim gubi iz vida, jeste da te političke odluke, donesene sa ciljem da se ’sistem upodobi’, ne prati odgovarajuća politička volja. Iako ima 32.8% poslanica u Narodnoj Skupštini, koje imaju želju da zastupaju interese žena, još uvek se ne oseća njihov učinak, odnosno, njihov kvantitet još nije dao novi kvalitet. I tamo gde se na čelu institucija nalaze žene, politike koje one zastupaju i sprovode nisu gender senzitivne.

Političke partije, koje su suvereni gospodari društvenih smernica, jačanje žena u svojim redovima gledaju sa podozrenjem, a zahteve za gender senzitivnim politikama kao napad na partijsko jedinstvo. Partije očekuju od svojih članica, kao i od članova, da pre svega budu ’vojnici partije’.

Društvo ne prepoznaje rodnu ravnopravnost kao posebno bitnu komponentu razvoja, nego, da apsurd bude veći, kao neko dodatno opterećenje. Izostaje korelacija rodnih interesa i politika održivog razvoja. Mehanizmi, uključujući Upravu za rodnu ravnopravnost, rade manje više formalno, a ne suštinski, bez dovoljno kapaciteta. Izveštaji koje podnose o sebi i aktivnosti koje nabrajaju, ne daju uvid u ostvarene pomake u stvarnom životu, pa se može reći (kao što je već i bila primedba CEDAW Komiteta UN) da se stanje de jure i stanje de facto veoma razlikuju. U tim okolnostima, nevladine organizacije koje sebe definišu kao ’ženske’ odnosno ’ženski pokret’ bavile su se pretežno projektima okrenutim ka osnaživanju žena. Te NVO, koje su dosta brojne, i u rasponu od velikih organizacija i mreža do malih lokalnih organizacija, jesu dale veliki doprinos uspostavljanju gender standarda i mehanizama. Teme kojima su se bavile i bave pretežno su ženska ljudska prava, borba protiv nasilja nad ženama, ekonomsko osnaživanje žena i žensko zdravlje. Većina ovih organizacija jeste aktivistički orijentisana, a manji broj čine ekspertske organizacije i think-tank grupe.

Njihov problem je međutim ograničeni domet, ponekad i nerazumevanje, odnosno 'gađenje' politikom, a jedan broj NVO veoma je nezadovoljan radom državnih organa i to posebno konceptom koji država ima u ovoj oblasti. Nesaradnja sa državnim institucijama, ili pogrešan pristup u komunikaciji, otežava njihov uspeh kao grupa za zagovaranje i pritisak. Manji broj organizacija koje nisu 'ženske', i u čiji rad su uključeni i muškarci, bavi se gender temama. To su uglavnom organizacije koje se bave ljudskim pravima, manjinama i LGBT populacijom.

Taj nedostatak na relaciji: žene – koje su orijentisane na osnaživanje žena, i muškarci – koji ne razumeju o čemu se zapravo radi, dovodi i do izostanka gender mainstreaminga u politikama i programima, ali i u odgovarajućim promenama svesti u društvu. OCD koje se bave čitavim rasponom drugih tema, a u kojima naravno ima i žena kao članica, ne obraćaju posebnu pažnju na gender komponente, jer sa jedne strane nemaju razvijenu svest o važnosti rodne ravnopravnosti kao teme koja treba da bude prisutna i ugrađena u svim drugim oblastima, a sa druge strane, o gender mainstreamingu se u našoj sredini govori nedovoljno i ne na pravi način, a tehnike gender mainstreaminga uglavnom su nepoznate.

Među paralelama koje se nameću između rodne ravnopravnosti i zaštite životne sredine jeste i ova: obe oblasti jesu sveobuhvatne, takozvane 'cross-cutting issues'. Bez rodne analize, kao i bez analize uticaja na životnu sredinu, ne bi trebalo da se donosi nijedna strategija, da se planira nijedan projekat. Politika i institucije, ali i društvo u celini, ne prepoznaju pravi značaj i pravu vrednost ni jedne ove oblasti. Umesto da se na njih gleda kao na mogući motor društva i njegovog razvoja, na obe oblasti se gleda kao na balast - 'ako baš mora', da se otaljaju međunarodne obaveze i da se ispuni forma. Za obe ove oblasti nikad nema dovoljno alociranih resursa, ali ima puno pravdanja, iako je na duge staze u oba slučaja nečinjenje skuplje nego činjenje.

Nekoliko najvažnijih alata za razumevanje razlika u položaju muškaraca i žena i posledica koje iz toga proizilaze jesu rodna analiza, rodna statistika i rodno budžetiranje. Bez toga teško da se može planirati i gender mainstreaming. Time se postiže razumevanje odnosa između žena i muškaraca, njihov pristup resursima, njihove aktivnosti i ograničenja sa kojima se suočavaju, vrši se procena različitih uticaja predloženih ili postojećih politika, programa i zakonodavstva na žene i muškarce, procena učinka budućih planova i politika na njihove interese i položaj, kao i predviđanje svih uloga, potreba i aktivnosti žena i muškaraca u okviru programa i projekata.

Preduslov svake analize u pogledu položaja žena i muškaraca, mogućnosti ispitivanja, istraživanja i upoređivanja jeste da se prikupljaju svi potrebni podaci i da svi budu razvrstani po polu. Za rodnu statistiku potrebni su dobro definisani indikatori, uredna evidencija, jedinstvena metodologija i dostupna i uporediva baza podataka. Naročito su važni podaci o zastupljenosti na mestima odlučivanja, o posedovanju imovine i plaćanju poreza, o preduzetništvu i zapošljavanju, ali i o pristupu obrazovanju, zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti, te privredni i sudski registri, kao i katastri, ali i Anketa o radnoj snazi, Anketa o potrošnji domaćinstva, a posebno Pregled o korišćenju vremena.

U Srbiji se, po univerzalnom obrascu, rađa više dečaka nego devojčica, ali se zbog dužeg životnog veka žena, ta proporcija menja, pa među stanovništvom imamo više žena nego muškaraca. Kada analiziramo i ukrstimo sve podatke koje imamo, primećujemo zabrinjavajuće demografske trendove, gde se sklapa sve manje sve kasnijih brakova, dok natalitet rapidno opada, a jedna trećina brakova je bez dece.

Žene preovlađuju među nezaposlenima, odnosno imaju manju stopu aktivnosti, koja se povećava u zavisnosti od toga imaju li dece ili ne. Više je nezaposlenih žena koje su majke nego mušaraca koji su očevi. Postoji i konstantna razlika u zaradama na štetu žena; one manje napreduju u službi, više koriste bolovanja, a daleko češće su i pomažući članovi domaćinstva. Među preduzetnicima ima dvostruko manje žena od muškaraca. Fizički izgled je često uslov za zapošljavanje žena, one neretko dobijaju otkaz kada ostanu u drugom stanju ili su primorane da potpišu ugovor da neće ostati u drugom stanju, pa su tako u posebno nepovoljnom položaju majke sa decom. Po završetku trudničkog i porodiljskog odsustva, žene se često vraćaju na niže i manje plaćene pozicije, više nego muškarci suočavaju sa se starosnom diskriminacijom.

Posebno je interesantno analizirati obrasce korišćenja/provođenja vremena, gde se najbolje vidi različito opterećenje žena porodičnim obavezama i neplaćenim radom u domaćinstvu. Imovinski odnosi takođe pokazuju da su muškarci u dvotrećinskoj većini držaoci materijalnih dobara i resursa. Govorimo o značaju uticaja na donošenje odluka i potrebi da na svim nivoima u to uključimo što veći broj žena - u politici, u privredi, u svim oblastima života, a u isto vreme, prilikom popisa stanovništva, dobijamo to da su u 73% slučajeva muškarci oni koji su definisani kao nosioci domaćinstva.

Postojeći mehanizmi za rodnu ravnopravnost u Srbiji 

  • Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Narodne Skupštine 
  • Savet za rodnu ravnopravnost Vlade Srbije 
  • Multi-sektorisko telo Vlade Srbije za sprovođenje RSBUN 1325 
  • Uprava za rodnu ravnopravnost pri Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike 
  • Kancelarija Zaštitnika građana i Kancelarija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti 
  • Pokrajinski sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova, Odbor za ravnopravnost polova Skupštine AP Vojvodine, pokrajinski Zavod za ravnopravnost polova, i kancelarija Pokrajinskog ombudsmana 
  • Lokalna tela za ravnopravnost polova formirani u oko 110 opština (lokalnih samouprava) u Srbiji

Strategije koje se odnose na žene

  • Nacionalna strategija za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti, sa oblastima: povećanje učešća žena u procesima odlučivanja i ostvarivanja rodne ravnopravnosti, poboljšanje ekonomskog položaja žena i ostvarivanje rodne ravnopravnosti, ostvarivanje rodne ravnopravnosti u obrazovanju, poboljšanje zdravlja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti u zdravstvenoj politici, prevencija i suzbijanje nasilja nad ženama i unapređenje zaštite žena, uklanjanje rodnih stereotipa u medijima i promocija rodne ravnopravnosti 
  • Nacionalna strategija za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i partnerskim odnosima 
  • Мilenijumski ciljevi razvoja i Strategija za smanjenje siromaštva 
  • Strategija podsticanja rađanja – populacione politike 
  • Strategije: razvoja socijalne zaštite, zapošljavanja, javnog zdravlja, razvoja sporta, za mlade, za stare... 
  • Аkcioni plan za sporovođenje Nacionalne strategije za poboljšanje položaja žena i unapreživanje rodne ravnopravnosti 
  • Nacionalni akcioni plan za primenu Rezolucije SB UN 1325 – Žene, mir i bezbednost

Radna sveska za polaznike master kursa (dobitnike grantova na konkursu) u okviru pograma SENSE

Treneri: Lola Milojević, Dragana Petrović, Nataša Milojević (FoSDI)

4.1. Metodologija gender mainstreming-a podrazumeva ispunjavanje sledećih uslova:

Uslov svih uslova je postojanje političke volje da bi se strategija primenjivala. Moraju se uvažiti specifičnosti politike rodne ravnopravnosti i stvoriti uslovi za njenu primenu, a to znači da moraju postojati:

  • Zakoni
  • Mehanizmi  
  • Razvijena javna uprava (administracija)  
  • Dovoljno ljudskih i materijalnih resursa  
  • Specifične politike i aktivnosti  
  • Ključne ličnosti (focal points) u ministarstvima  Istraživanja i obuke 
  • Rodno osetljiva statistika  
  • Kvalitetna znanja o rodnim odnosima  
  • Znanje i obučenost administracije  
  • Neophodni fondovi i ljudski resursi

Kao drugi set uslova je:

  • Uščešće žena u politici i javnom životu 
  • Javna svest o rodnoj ravnopravnosti 
  • Gender mainstreaming bi trebalo da ovaj problem prevaziđe i da deluje na oba roda, podjednako.

Jedan od mogućih odgovora na pitanje zašto su primene politika rodne ravnopravnosti nedovoljno uspešne, može biti i to da metoda koja se primenjuje da promoviše rodnu ravnopravnost CILJA ŽENE, NE MUŠKARCE – dakle, dostiže samo deo javnosti (limitiran domet i uticaj), žene.

Preporuka: organizovati obuke/edukaciju na kojima učestvuju i žene i muškarci, podjednako. Kada se vode javne debate (paneli, tv emisije, tribine) na temu unapređenja položaja žena, rodne ravnopravnosti ili učešću žena u procesima i telima za donošenje političkih odluka, voditi računa o ravnomernoj rodnoj zastupljenosti. (najčešće su sagovornice samo žene, tema se „getoizira“ i time smanjuje šansa za uspešno sprovođenje gender politika)

4.2. Šta, kada i gde urodnjavati? („mejnstrimovati“)

Urodnjavanje kao alat za postizanje rodne ravnopravnosti se mora sprovoditi U SVIM SEGMENTIMA, U SVIM FAZAMA KREIRANJA POLITIKA odnosno planiranja projekta: 

  • Priprema i planiranje projekta (politika) 
  • Donošenje odluka (o važnim pitanjima, elementima projekta) 
  • Sprovođenje politika (implementacija projekta) Uvek postoji dilema o tome koja su to društvena i ekonomska pitanja-oblasti najpogodnije za uvođenje rodnih principa, da li postoje više rodno relevantne oblasti. 

Pre nego što se posvetimo projektnom ciklusu kada je reč o zaštiti životne sredine, ističemo da primena strategije urodnjavanja može početi od krucijalnih životnih pitanja, ali se ne smeju izbegavati i one, tako zvane, gender neutral (rodno neutralne) oblasti kao što su: transport, energija, urbani razvoj, spoljna politika, mirovne snage, međunarodna trgovina i dr. Najveća razlika u položaju žena i muškaraca stvara se upravo u naizgled rodno neutralnim situacijama, zato što jednak tretman nejednakih reprodukuje neravnopravnost.

4.3. U kojoj fazi projekta je najbolje započeti „mainstreaming“?

Postoji jednostavan odgovor, a tačan: u svim fazama u meri u kojoj je to moguće. Važno je da bude u fazi donošenja odluka, planiranja teme projekta (čime će se baviti), tokom implementacije projekta, ali je isto tako važno da se sprovodi i u fazi evaluacije projekta.

4.4. Koje su tehnike i alati?

  • analitičke (istraživanja, desk analiza, analiza dokumenata i dr.) 
  • obrazovne tehnike i alati (treninzi, seminari, radionice, rad u osnovnom školstvu, stalno obrazovanje odraslih i dr.) 
  • konsultativni proces i participacija (učešće u procesima donošenja odluka, public hearing, učešće u radnim grupama, učešće u akcijama i dr.)

4.5. Ko su akteri i šta rade?

Urodnjavanje politika je zadatak svih društvenih aktera. Jedino postoji možda mala hijerarhija, jer, podsećamo, ključni uslov za uspešnu primenu strategije urodnjavanja je postojanje političke volje, te lista aktera izgleda ovako: 

  • političari 
  • javni servis (administracija) 
  • „mašinerija za rodnu ravnopravnost“ (rodni mehanizmi) 
  • eksperti i istraživači 
  • nevladine organizacije, interesne grupe, grupe „za pritisak“ 
  • mediji 
  • međunarodne i globalne organizacije i institucije (Savet Evrope, Evropska Komisija i drugi)

Radna sveska za polaznike master kursa (dobitnike grantova na konkursu) u okviru pograma SENSE

Treneri: Lola Milojević, Dragana Petrović, Nataša Milojević (FoSDI)

Prvi korak je napraviti plan urodnjavanja:

  • Odrediti nadležne osobe  
  • Definisati, uočiti, preduslove koji postoje 
  • Proceniti i navesti očekivane rezultate  
  • Izabrati oblasti, nivo odnosno fazu projekta, staviti u specifičan kontekst 
  • Odrediti alate i tehnike (uvesti nove tehnike) 
  • Odrediti odgovornu osobu(e) za primenu GM strategije 
  • Razviti sistem za monitoring

Check list / proceniti stanje, status na sledeći način:

1. proceniti da li ima političke volje, 

2. da li postoji i koliki je nivo javne svesti o ovim pitanjima, 

3. gde postoji politička volja, na kom nivou (lokalnom, regionalnom, nacionalnom) 

4. kako izgleda u praksi? Da li GM strategija ima podršku administracije; 

5. koje radnje, obaveze, odluke treba preduzeti/doneti, 

6. šta radi gender machinery (npr. Uprava za RR kao nacionalni mehanizam) 

7. da li je na raspolaganju rodno senzitivna statistika,

8. da li je na raspolaganju znanje i ekspertiza na temu rodne ravnopravnosti, 

9. da li postoje posebna sredstva namenjena urodnjavanju, 

10. kako radi javni servis, 

11. može li se očekivati podrška od javnih ličnosti i političara,

12. kako napraviti specifičan plan GM,

13. gde se nalazi potencijal za promenu!?

Radna sveska za polaznike master kursa (dobitnike grantova na konkursu) u okviru pograma SENSE
Treneri: Lola Milojević, Dragana Petrović, Nataša Milojević (FoSDI)

6.1. Koji su ciljevi urodnjavanja u projektima posvećenim energetskim resursima?

Osnovni cilj je da se osigura podjednako učešće žena i muškaraca u donošenju odluka i politika sa namerom da se menjaju etablirani obrasci kada je reč o proizvodnji i potrošnji energije. 

Drugi cilj je da se primene korektivne mere koje će umanjiti negativne efekte proizvodnje i potrošnje energije, odnosno koje će uzeti u obzir uticaj na rodni aspekt i unaprediti kvalitet života muškaraca i žena. 

Treći cilj je da rad na razvijanju novih izvora, kao što su obnovljivi izvori energije, može da doprinese povećanju prihoda i povećanju zaposlenosti i žena i muškaraca. 

Cilj je i da se omogući da muškarci i žene imaju podjednake šanse da uče i dobijaju informacije koje se tiču proizvodnje i potrošnje energije, negativnog uticaja na životnu sredinu kao i da donose odluke i da traže održiva rešenja za postojeće probleme.

Kao i svaka druga oblast, i oblast energetike ima multidimenzionalni karakter: sadrži politički, socijalni i element očuvanja životne sredine, a svaki od njih ima rodnu dimenziju!

Element očuvanja životne sredine, znači da u mnogim slučajevima proizvodnje i korišćenja energije, muškarci i žene trpe različite negativne posledice i zdravstvene probleme te pravilna energetska politika može ponuditi korisna rešenja koja uzimaju u obzir različite uloge muškaraca i žena i njihova iskustva.

Ključna pitanja, teme u projektima održivog koriščenja energetskih resursa a koje se tiču urodnjavanja su:

Koliko žena, odnosno muškaraca je u vrhu piramide odlučivanja u ovoj oblasti? Da li su (i koliko) muškarci i žene svesni veze između ugrožavanja životne sredine i proizvodnje i potrošnje energije? Koliko su žene i muškarci svesni mera i načina da se poboljša energetska efikasnost? Koliko su žene i muškarci upoznati sa novim tehnologijama i kućnom primenom koja može da doprinese energetskoj efikasnosti? Koliko je pristupačna čista energija i da li je mogu priuštiti muškarci i žene? Koji je nivo potrošnje energije žena i muškaraca? Da li žene i muškarci ravnopravno učestvuju u upravljanju resursima, mrežama, potrošnjom energije? Da li su u projekat uključene NGO koje se bave rodnom ravnopravnošču, zdravljem, zaštitom životne sredine? (ne moraju nužno biti sve tri oblasti).

6.2. Gender i upravljanje otpadom

Postoji mišljenje utemeljeno u nalazima iz istraživanja, da su za brigu o otpadu (kućnom smeću, pre svega,) više odgovorne žene nego muškarci. Zato su obuke-treninzi često koncipirani da odgovore na potrebe žena.
Novi pristup upravljanju otpadom, uključujući sortiranje, recikliranje i re-produkciju, podrazumeva da je moguće kreirati plaćeno radno mesto, socijalno preduzetništvo, svakako socijalnu inkluziju, podjednako za muškarce i žene, kao i za marginalizovane grupe. Važno je, kroz programe obuka, edukovati žene i muškarce o riziku od štetnog dejstva različitoih vrsta otpada, kako organskog tako i neorganskog. Ovo je ključni element svakog oblika edukacije i obuka. Važno je imati i u vidu različite pristupe-interese žena i muškaraca kada je reč o komunalnom upravljanju otpadom, isto kao što su različiti prioriteti kada je reč o javnom zdravlju i pitanjima vezanim za zdravstvenu zaštitu. Ovi različiti pristupi, pa i interesi su i tesno vezani za spremnost žena da podrže (plate) određene komunalne troškove za razliku od muškaraca koji ih ne prepoznaju kao važne ni prioritetne. Stoga je izuzetno važno kako (ovaj projekat, a i svi drugi) utiče na određivanje prioriteta, kako utiče na donošenje odluka i kako nadzire sprovođenje odluka. Naravno, pri tome ne zaboravljajući da koristi GM alate.

Glavna pitanja i polazni stavovi za urbano upravljanje otpadom su:

  • u projekte upravljanja otpadom ugraditi rodne perspektive i procene, u svim fazama; planiranja, implementacije i monitoringa. Te procene treba da uključe i rodnu analizu o tome kako su resursi vrednovani i upotrebljeni. 
  • pre nego što se uvedu nove politike, tehnologije, rešenja, trebalo bi proći kroz konsultativni proces i imati jednaku zastupljenost muškaraca i žena 
  • kreiranje jednakih mogućnosti za žene i muškarce i jednake šanse i koristi koje mogu da dobiju od obuka i treninga o upravljanju otpadom

Neka kontrolna pitanja:

Kakve su uloge žena i muškaraca u upravljanju otpadom? Ko je zadužen za odnošenje smeća kod kuće? Da li su žene i muškarci uključeni u komercijalne aktivnosti od kojih imaju korist i da li je ta korist podjednaka? Da li su žene i muškarci svesni rizika i koristi koje mogu imati od upravljanja otpadom? Kakav je uticaj hemijskog i biološkog otpada na žene i muškarce? Da li žene i muškarci podjednako učestvuju u donošenju odluka u javnoj sferi?

6.3. Gender, životna sredina i donošenje odluka na lokalnom nivou

Definicija dobre vlade (good governance) podrazumeva da se procesi vode „odozdo na gore“ što znači da se uvažavaju mišljenja građana i građanki prilikom donošenja odluka. Taj proces podrazumeva da se u demokratskoj proceduri sprovode načela participacije, osnaživanja, javne koristi, rodne ravnopravnosti, transparentnosti, relevantnosti i efektivnosti. U ovim procesima je nezamenjivo učešće građanskog društva – organizacija civilnog društva.

Ciljevi koje bi sebi trebalo da postavi lokalna vlast koja je rodno senzibilisana su:

  • Da poveća učešće žena u kreiranju politika održivog razvoja-zaštite životne sredine, ne samo formalno već i u svim formama građanskog organizovanja,
  • Da poveća svest o pitanjima životne sredine i rodne ravnopravnosti kod svih političara i službenika u javnom sektoru, 
  • Da služi specifičnim interesima muškaraca i žena i da primenjuje rodno osetljiva rešenja koja zahtevaju alokaciju sredstava i rodno senzitivno planiranje, 
  • Da kreiraju javnu svest o prirodnom pravu žena da žive u čistom okruženju.

Neka kontrolna pitanja (a tiču se učešća žena u političkom odlučivanju na lokalnom nivou):

  • Koji faktori utiču na učešće žena u institucionalnom odlučivanju? 
  • Kakav je sastav lokalnih predstavnika u vlasti u smislu pola, godina, religijskog izjašnjavanja, etničke pripadnosti, nivoa obrazovanja i td? 
  • Kakav uticaj na rezultate politika i programa za zaštitu životne sredine može da ima učešće žena u organma odlučivanja? 
  • Da li i kako učešće žena u lokalnoj vlasti utiče na alokaciju resursa i planiranje budžeta? 
  • Kakva vrsta treninga, obuka, obrazovanja je potrebna zagovornicima rodne ravnopravnosti i urodnjavanja kako bi bili mnogo efikasniji u sprovođenju gender politika (u pitajim aživotne sredine) na lokalnom nivou? 
  • Da li izabrani lokalni političari imaju pristup informacijam akoje su impotrebne kako bi donosili odluke u skladu sa rodnom i environmental protection politikom? 
  • Koja su pozitivna iskustva koja imate na lokalnom nivou od kojih možemo da naučimo?
  • Da li postoje pozitivni primeri implementiranih strategija i alata koje su žene koristile na lokalnom nivou kako bi dobile resurse koji su im potrebni kako bi njihova aktivnost imala efekta?

Radna sveska za polaznike master kursa (dobitnike grantova na konkursu) u okviru pograma SENSE

Treneri: Lola Milojević, Dragana Petrović, Nataša Milojević (FoSDI)

Ukljanjanje snega u opštini u Švedskoj:

Plan uklanjanja snega ima različite posledice za žene i muškarce. Taj primer rodne neravnopravnosti je prikazan kroz brojke. Tri puta više pešaka, u odnosu na vozače, biva povređeno zbog zaleđenih puteva.Većina njih su žene. Zbog nesreća izazvanih lošim vremenskim uslovima, bolnička nega i gubljenje produktvinog vremena koštaju četiri puta više nego održavanje puteva. U kalsunskoj opštini predstavnici vlasti analiziraju uklanjanje snega iz rodne perspektive i pronašli su da su tipično ,muški' delovi grada prioriteti. Prvo se čiste obilaznice tokom noći , onda se čiste glavni putevi i ulice, posebno oni koje dominantno muškarci koriste da bi stigli do svojih radnih mesta. Poslednji se čiste trotoari, stajališta za javni prevoz i druge staze. Time lokalne vlasti prave plan čišćenja snega koji je više prema potrebama muškaraca nego žena. To naravno nije bila namera, već oni čiste onako kako se to oduvek radilo. Rešavanje problema zahteva da vlasti razmotre ponovo svoj pristup. Detaljnom analizom, zaključeno je da prvo budu očišćeni trotoari i biciklističke staze, pre ulica. Prilazi vrtićima su prioritet jer roditelji odlaze prvo tamo, pre posla. Veća radna mesta su drugi prioritet i to ona gde su dominanto žene, kao što su bolnice, opštinski objekti...Trotoari i biciklističke staze koje vode ka školama pripadaju trećem prioritetu. Jednino kada se očiste ove staze, prilazi može se preći na čišćenje puteva i ulica.Ovakav način rada ne podrazumeva dodatne troškove za opštinu, ali pravi raspodelu resursa mnogo više rodno ravnopravnom. I takođe pravi mesto pristupačnijim za svakog pojedinca, a posebno za decu, kojima vožnja kola nije mogućnost.

Primer konduktera u Švedskim vozovima:

Putnici koji su u junu ove godine koristili železnički saobraćaj u severnom delu Stokholma u vozovima su mogli da zateknu neuobičajen prizor - sve vozovođe i kondukteri na posao su došli u suknjama, u znak protesta zbog politike železničke kompanije u Švedskoj, koja nalaže da se stalno nose propisane uniforme, te da muškarci ne smeju da nose šortseve ili kratke pantalone ni u vreme letnje žege. Kompanija "Ariva", koja upravlja ovom linijom, nije sprečila vozovođe da na ovaj način iskažu nezadovoljstvo. Njen portparol Tomas Hedenijus naglasio je da kompanija želi da njeno osoblje izgleda "uredno i pristojno", ali da ne može da spreči muškarce da nose "žensku odeću" ako to žele, jer bi u suprotnom to bila diskriminacija

Vozovođa Martin Akersten (30) izjavio je da nije u pitanju novi modni trend, već da su on i još desetorica kolega na liniji Roslagsbanen počeli da u letnjoj sezoni nose suknje u znak protesta. i istakao je da su reakcije putnika na ovakav potez vozovođa i konduktera izuzetno pozitivne. Ostaje da se vidi da li će doći do preispitivanja politike kompanije kada je reč o uniformama.

Ovaj primer je, osim što je duhovit, i odličan pokazatelj kako se nepovoljne odluke mogu menjati na duhovit, nenasilan i pametan način:treba posegnuti za svim zakonskim ovlašćenjima i uvek imati u vidu da je rodna ravnopravnost cross-cutting issue.

Radna sveska za polaznike master kursa (dobitnike grantova na konkursu) u okviru pograma SENSE
Treneri: Lola Milojević, Dragana Petrović, Nataša Milojević (FoSDI)