Šta je ,,Vočdog'' - Uloga budnog oka?

Uloga budnog oka je, vrlo jednostavno rečeno, razlog postojanja trećeg sektora u društvu. Praksa “vršenja monitoringa” i držanja “odgovornim” javnih ličnosti, vladinih tela i predstavnike industrije čije aktivnosti deluju na društveni i politički život, stavlja te aktivnosti u formalni okvir. Kao zanimanje, tipično je da ga obavljaju organizacije civilnog društva. "Think-tank" grupe, alternativni mediji, građanske blogerske organizacije (kao Which? magazin iz UK, koji vrši procenu dobara i usluga u odnosu na vrednost-za novac kriterijumu) i čak i “kvazi” NVO-i ili ombudsman koji vrši praćenje monopola i politiku cena (tj. Ofgem iz UK) su drugi igrači koji imaju ulogu budnog oka. Ciljne grupe i njihovo ponašanje (tipično akcije, proizvodi, odluke, politike i/ili zakonodavstvo) se upoređuju i posmatra njihova odgovornost u određenom vremenskom periodu1 po njihovim standardima kvaliteta, referentnim tačkama ili indikatorima. 

"Vočdog" izveštaji se koriste da bi se istakle posledice ponašanja ciljnih grupa, bilo da im se “daje pohvala” kada su pozitivni, ili ih se “okrivi” kada se negativni. Mediji imaju ključnu ulogu u uspehu nečijeg praćenja budnim okom, jer oni tipično imaju više širine u zauzimanju čvrstih pozicija i mogu pokriti raznovrsne problematike. U oblasti zaštite životne sredine, uglavnom su to štetni efekti od aktivnosti bilo javnog bilo privatnog sektora U oblasti životne sredine, to su uglavnom štetni uticaji ili povratnih aktivnosti javnog i privatnog sektora i/ili njihovih stejkholdera koji su izloženi negativnom publicitetu, sa krajnjim ciljem da im se pospeši odgovornost, smanji zagađenje i poboljša kvalitet kroz transparentnost. Uloga budnog oka se može smatrati više pasivnim i objektivnim načinom za izazivanje promena nego što je to lobiranje ili učešće javnosti u procesima donošenja odluka (koji su za uzvrat pre više konfrontirajući i emocionalni). U poređenju sa podizanjem pravne tužbe, ono pokazuje neregularnosti, nedoslednosti ili mane zakona i pritišće na odgovornost i promene u javnim politikama ili korporativnom ponašanju, bez da traži pravdu, da nekog izloži poruzi, odgovornim za štetu, ili kompenzaciji. Bilo kako, verovatnije je da će promena nastupiti, kada se kombinacija ovih pristupa koristi, pre nego samo jedan izolovano.

POZADINA

REC-ova procena ekoloških civilnih organizacija u Zapadnom Balkanu (sprovedena u leto 2006) je pokazala da su CSO-e širom regiona Zapadnog Balkana tipično neiskusne u oblasti obavljanja uloge budnog oka. “Bavljenje vočdog kampanjama nam nije u tradiciji..” rekle su podržane organizacije širom regiona. U Bosni i Hercegovini, jedan donator je naveo da postoji monitoring javnih i privatnih radnji, potrebna je značajna nadogradnja ovih veština da bi CSO-e bile u stanju da to uspešno obave. Prosto reći “ne” nije dovoljno. NVO-i se nekad bore protiv biznis sektora, dok bi njihove kapacitete trebalo izgraditi da nauče kako da sarađuju sa biznisom, i da iznađu načine za rešavanje problema.” 

Značaj i još važnije kvalitet monitoringa pritom nije izbegao pažnju REC ispitivanja. Ili je nađeno da su CSO-e nesvesne potrebe za ili su čak ravnodušne po pitanju značaja sakupljanja sopstvenih informacija (u Makedoniji na primer), ili kao što je jedna podržana organizacija iz Srbije opazila, “nije to samo tražiti odgovor na nešto, nego je važnije da sam znaš šta tražiš i zašto to tražiš.”

VEŠTINE KOJE ĆE SE RAZVITI

U ovom modulu učesnici će razviti raspon veština vezanih za to kako postati efikasan “vočdog posmatrač” sa sposobnošću da se javno drže “odgovornim” oni čije aktivnosti utiču na društveni, ekološki i politički život. 

Putem predstavljanja dobrih i loših primera iz prakse, to uključuje razumevanje:

U ovom modulu učesnici će razviti raspon veština vezanih za to kako postati efikasan “vočdog posmatrač” sa sposobnošću da se javno drže “odgovornim” oni čije aktivnosti utiču na društveni, ekološki i politički život. 

Putem predstavljanja dobrih i loših primera iz prakse, to uključuje razumevanje: 

  • Kako identifikovati svoju ciljnu grupu za nadgledanje budnim okom i kako uspostaviti strateški “vočdog” plan; 
  • Kako pratiti ciljnu grupu, istražiti i prikupljati podatke; 
  • Kako da svoju ciljnu grupu održite odgovornom, kako da kapitalizirate medije i pripremite se za kritiku; 
  • Kako da ocenite uspeh vaše kampanje.

Ivona Malbašić, Centralno Evropski Univerzitet i Nataša Đereg, CEKOR, Srbija

Studija slučaja 10: "Vočdog" Projekat

Obilaznica oko Beograda je planirana kao deo pan- evropskog koridora X. Planirano je da olakša kritičnu saobraćajnu situaciju u glavnom gradu Srbije. Ovaj projekat takođe uključuje rehabilitaciju mosta "Gazela" preko reke Save, i raseljavanje neregistrovanog, većinom romskog naselja koje se nalazi vrlo blizu i ispod mosta gde oko 2000 duša živi u većinom kartonskim kućama. Prethodni pokušaji raseljavanja su propali zbog otpora "domaćinskih" zajednica sa predviđenih lokacija za naseljavanje. Projekat obilaznice je podržan od strane EBRD-a i EIB-a i po srbijanskom zakonu je podložan proceduri procene uticaja na životnu sredinu (EIA). 

Ipak, CSO zajednica (na internetu: www.cekor.org) je opazila ozbiljne nedostatke u prevenciji i izbegavanju negativnih posledica po društvo i životnu sredinu- posebno u resettlement issues (pitanjima vezanim za raseljavanje)- i nedostatak transparentnosti i nedostataka u EIA proceduri (ceo projekat obilaznice je podeljen u tri dela čime se izbegava EIA za ceo projekat kao takav- tzv. "salama taktika"). CSO kampanja zbog toga poziva na hitno razrešavanje ovih problema i posebno na poštovanje internacionalnih standarda o raseljavanju koji su obavezujući za IFIs i koje su i one same uzele kao svoj standard u ovakvim projektima ( kao npr. Operaciona direktiva Svetske banke o "Nedobrovoljnom raseljavanju" OD 4.30) pre no što projekat krene napred- da se implementira. 

Tokom svoje kampanje, CSO su ponovo i ponovo zahtevali od zvaničnika grada Beograda, EBRD i EIB za detaljne informacije o planu za raseljavanje i da se obezbede valjane konsultacije o projektu. Pa ipak, samo je srbijansko ministarstvo finansija promptno odgovorilo na zahteve (i u kasnijim fazama i EBRD), i to samo da bi objasnilo protokol potpisan sa EBRD. EBRD je do sada bio daleko otvoreniji za razgovor i informisanje CSO predstavnika od EIB. Kao rezultat pritiska, EBRD je poslao tim u Srbiju da proceni probleme vezane za zaštitu životne sredine vezane uz izgradnju sekcije "A" obilaznice (Batajnica- Dobanovci). "Putevi Srbije", kompanija odgovorna za izvođenje projekta je odgovorila da će se procena uticaja za sekciju "C" (Bubanj potok- Vinča-Pančevo) i proces konsultacija obaviti u stadijumu detaljnog projekta i u skladu sa srbijanskim EIA zakonom (u stadijumu davanja dozvole). U međuvremenu važno je reći da je EIA za sekciju "A" i studija procene za sekciju "B" sprovedena tokom 1990ih i smatra se da je važeća. Međutim sve ovo ne menja na činjenici da procena uticaja za "Gazelu" nije urađena u punom obimu.

Odabir vaših pokazatelja-referentnih tačaka

Jednom kada su problemi i uzroci jasni, vaš sledeći korak je da se odrede standardi kvaliteta, pokazatelji ili indikatori po kojima vršite monitoring vaše ciljne grupe. 

Proces evaluacije indikatora je uvek komplikovan. Ali takođe ne treba da nad vama gospodari! 

Potraži – ili odredi – što je moguće više kvantitativnih meta. Imaj na umu da je proces odabira pokazatelja uvek povezan sa samo-poboljšanjem, putem kvantitativnih merenja protiv najboljih performera. Bez jasnih, dostižnih i merljivih meta, ne može se mapirati progres, izvršiti samof-evaluacija ili napisati zadovoljavajući zaključak da li je neiji cilj kampanje postignut ili ne. 

Možda ako želite da primenite sistem ocenjivanja delovanja, tako da možete rangirati one koje posmatrate u vašoj “vočdog” kampanji. A to će te moći samo ako imate čiste mete. (Više o tome o “SMART” ciljevima vidi u modulu o Komikacijama i pod sekciji: Razvijanje komunikacijske strategije).

Ivona Malbašić, Centralno Evropski Univerzitet i Nataša Đereg, CEKOR, Srbija

Pokazatelji mogu da obuhvate domaće strateške ciljeve, uslove dobijanja integrisane dozvole, ili set legalnih standarda. Možda takođe želite da se fokusirate ne međunarodne mete, kao što su UN milenijumski ciljevi razvoja, ili zahtevi mešunarodnih konvencija (vidi iznad studiju slučaja 9), naroito ako su nacionalne mete slabe i/ili slabo se primenjuju (ili čak ukoliko država nije potpisnica nekih međunarodnih konvencija). 

U tom smislu, možete razmotriti standarde koje primenjuju međunarodne finansijske institucije (IFIs) na svoje korisnike, o na primer objavljivanju informacija koje se tiču dodele kredita. CSO-je su uspešno iskoristile ovaj pristup da bi zahtevale bolje učinke od svojih vlada (u Bugarskoj na primer u vezi izveštavanja o podacima dobijenim direktno od strane zvaničnika EU što nije bilo objavljivano od strane organa u Bugarskoj). Takođe, možete odabrati metu baziranu na sopstvenim, organizacijskim idealima u oblasti ekološkog i društvenog delovanja, kao u slučaju Grinpisa datom gore. 

Razmotri takođe izbor standarda kvaliteta koje jedan član ciljne grupe ponosno prati da tako ocenjujete “dobru praksu,” i za uzvrat procenite druge u odnosu na to, na primer upotreba ekoloških sertifikata kod ugovarača (drugi interesantan primer dat preko). Ukoliko to radite, budite sigurni da ste proverili da li je industrija ili vlada već sebi postavila dobrovoljne mete, pod sloganom dobre prakse, na primer, i što je još važnije, ko se tome pridružio. Možete da završite u monitoringu parametra koji se već negde drugde nadgleda!

Sada kada vam je jasno šta želite da merite (tj. koje pokazatelje da koristite), vaša CSO že trebati da odredi obim postojanja i/ili dostupnost ovih podataka primenjivih za vaše mete. U principu, većina podataka treba da je lako dostupna, bilo putem Interneta ili po zahtevu za informacijama oficiru javne vlasti ili kompanije (u drugom slučaju potrebno je da prvo jasno navedete ciljeve vaše kampanje)! 

Ako nisu dostupni, verovatno ćete trebati razviti sopstveno istraživanje za prikupljanje tih podataka. Dole je naš vodič za informacije koje su vlasti i privatnici dužni da objave po zakonu u Srbiji. Koristi ga da dobiješ osnovne ideje o tome na šta možeš da računaš da je “smesta” dostupno.

Javno izveštavanje državnih informacija u Srbiji

Po Zakonu o državnoj administraciji3, država je dužna da informiše građane o svojim aktivnostima putem medija i drugih odgovarajućih sredstava, kao što je Internet. Nacrti zakona (ali ne politike i strategije) su stavljeni na web stranicu Narodne Skupštine Republike Srbije, online na: http://www.parlament.sr.gov.yu/content/cir/akta/pr...

Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja4 zahteva od državnih organa da izveštavaju javnost o svojim odgovornostima, organizacijskoj strukturi, budžetu, javnim procedurama uključujući traženje informacija i tako dalje. U oblasti zaštite životne sredine, Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu, Integrisanoj kontroli i sprečavanju zagađivanja; i Strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu5 opisuju detaljno dokumentaciju koja treba biti objavljena od strane nadležnih organa za njihove odluke koje se odnose na planirane i odobrene projekte, industrijska postrojenja, programe, strategije i planove, i njihove izveštaje o proceni uticaja na životnu sredinu (vidi modul Učešče javnosti za više detalja o tim propisima). Što se tiče aktivnosti, Zakon o zaštiti životne sredine propisuje da su Republika Srbija, AP Vojvodina i lokalne samouprave odgovorne za delovanje na stanje životne sredine, o čemu trebaju da izveštavaju nadležnoj republičkoj Agenciji za zaštitu životne sredine (online na: www.sepa.sr.gov.yu) koja prati i izveštava o stanju životne sredine i implementaciji zakona, i obrađuje podatke za integralni katastar zagađivača – koji bi trebao da se objavi u 2008. (Republički Hidrometeorološki Zavod takođe vrši praćenje, analize i predviđanja vazduha i kvaliteta voda). Što se tiče proizvoda, isti zakon propisuje da jednom godišnje vlada treba da podnese Skupštini Izveštaj o stanju životne sredine u Republici i da se on potom objavi u Službenom Glasniku za javnost. 

Ovi izveštaji detaljno opisuju stanje činilaca životne sredine, sprovođenje politika i programa, troškove, prioritete i druge relevantne podatke i mogu se naći na web strani Agencije. Svake dve godine nadležni organ autonomne pokrajine i lokalne samouprave takođe treba da predstave svojim Skupštinama Izveštaj o stanju životne sredine na njihovoj teritoriji i objave ga u javnosti u službenom listu pokrajine ili opštine. Zakon takođe reguliše upozorenja javnosti u slučaju ekoloških akcidenata.

Da li ste znali?

Srbijanski Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ustanovljuje Poverenika, ličnost sa poznatom reputacijom i ekspertizom u oblasti zaštite i promovisanje ljudskih prava, kao nezavisnog organa .Uloga Rodoljuba Šabića je da proverava da li javna vlast izveštava po zakonu. On je u obavezi da izvesti javnost (putem svoje web-strane) i Narodnu Skupštinu (putem štampanih izveštaja) o svojim aktivnostima. 

Javno izveštavanje o korporativnim informacijama u Srbiji

Kompanije su u zakonskoj obavezi da podnesu godišnji finansijski izveštaj državi i svojim deoničarima i on obuhvata kao minimum podatke o prihodima&potrošnji, deoničarima i finansijerima, upravi itd. Ovi izveštaji takođe sadrže generalne informacije o određenoj politici kompanije, odlukama i aktivnostima. Korporativni društveni i ekološki izveštaji još nisu zakonski obavezni, i nema naznaka da će takva regulativa biti donešena u budućnosti. 

U sferi zaštite životne sredine, obaveze korporacija da izveštavaju o aktivnostima se nalaze u zakonu o Integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja koji obavezuje vlasnika postrojenja i fabričkih jedinica koje predstavljaju izvor ispuštanja zagađujućih materija da za iste vrše merenja i praćenje vazduha, vode i zemljišta i da o tome obaveste i sarađuju sa Agencijom za zaštitu životne sredine (EPA). Ove informacije se javno objavljuju od strane Agencije, preko Katastra zagađivača ili inventara. (Nadzor nad sprovođenjem zakona je poveren vladi, i kazne su predviđene za operatere/vlasinike koji odbijaju da daju podatke, daju nepotpune ili netane podatke, ili koji ne vrše monitoring svojih emisija). 

Šta više, Zakon o zaštiti životne sredine zahteva da sve kompanije i pravne lica (pored naučnih i ekspertskih organizacija, građana i njihovih udruženja), budu odgovorne za svoje aktivnosti koje mogu imati uticaja na uslove životne sredine. Izveštavanje o predloženim aktivnostima je obavezno po Zakonu o proceni uticaja na životnu sredinu, koje uključuje u okviru njihovog zahteva za izdavanje saglasnosti na procenu uticaja, i proračun o istraživanju prirodnih bogatstava, detalje o troškovima za zaštitu životne sredine i troškovima proizvodnje kao delove planiranih investicija, i planove za zaštitu životne sredine. Što se tiče proizvoda products, novi zakoni tek treba da budu usvojeni koji se odnose na bezbednost proizvoda i zaštitu potrošača u pogledu ekološki i po zdravlje štetnih supstanci, njihovo deklarisanje i izveštavanje. Ali u liniji sa ovim, Srbija je osnovala Savet za zaštitu potrošača u januaru 2007 i usvojila nacionalni program za zaštitu potrošaa, koji procenjuje trenutnu situaciju i postavlja ciljeve za zaštitu potrošača do 2012.

Ako ne možete biti sigurni da li su podaci koji vas interesuju dostupni, razmisli o tome da nekog upitaš. Ne budi rastužen ako nisu dostupni! Uloga budnog oka je isto toliko posvećena generisanju informacija i znanja koliko i tome kako se time upravlja. Imaj na umu da pošto je uloga budnog oka aktivnost koja poredi, trebaće ti podaci iz vremenske serije, i čvrsta uverenja o njihovoj poredljivosti, na primer kada se evaluiraju zagađujuće emisije industrijskih postrojenja. Nemoj oklevati da ili pozoveš ili posetiš te kompanije ili institucije koje si uzeo da posmatraš. Građenje slike o njima putem davanja objašnjenja svojih namera (dok ćeš zaobići te kompanije koje su već potvrdile volju da budu podložne tvojoj vežbi), može čak da donese entuzijazam i da podrži tvoju inicijativu.

Ako odabereš da se osloniš na samo skupljanje podataka, možda čak na obavljanje terenskog posmatranja (npr. zagađujućih materija), imaj na umu da će to imati ozbiljne posledice na potrebno vreme i potrebne resurse za regularni završetak vežbe. Probaj da u ovom slučaju ograničiš kampanju na mali obim.

Uspostavljanje vašeg strateškog “vočdog” plana

Jednom kada ste dovoljno sigurni da imate pristup ili ste prikupili potrebne podatke za mete koje ste postavili kao vaše pokazatelje, sledeći korak je da napravite strateški plan za vašu kampanju. To će da postavi vaše planirane aktivnosti unutar logičkog okvira. Aktivnosti kao što su prikupljanje i upravljanje podacima će biti uporedo sa merama za predstavljanje podataka i njihovo objavljivanje (i što je još važnije kome će sve oni biti podeljeni!) Strateški plan uključuje stavljanje na papir: i) ciljeve kampanje; ii) alokaciju resursa; iii) odgovornosti; i iv) plan akcije ili vremenski plan. U okviru modula Lobiranje, pod sekcija “Organizovanje kampanje: Strateški plan” koncipira zašto ćete želeti da pripremite strateški plan. Dodatak I daje mnogo detaljniji opis ovih komponenti (NB: ostale tehnike kao što je Analiza logičkog okvira6 takođe mogu biti korišćene).

Ivona Malbašić, Centralno Evropski Univerzitet i Nataša Đereg, CEKOR, Srbija

Dok ima puno dostupnih mehanizama za prikupljanje informacija, postoje 4 glavna principa dostupna za monitoring rada institucija i biznisa. Oni su sažeti ispod:

Osnovna desk istraživanja - prema zvaničnim podacima koji su prema zakonu obavezni da se javno objavljuju (npr. Statistički podaci o živonoj sredini i emisiji štetnih materija) preko Interneta, štampanih izveštaja ili na osnovu zahteva. 

Osnovna desk istraživanja – prikupljanje nezvaničnih podataka koji su prema zakonu obavezni da se javno objavljuju (npr. Godišnji izveštaji), ili nisu obavezni od strane zakona da budu javno objavljeni ali su uglavnom dostupni (npr. preko webstranica, brošura kompanija, upitnika ili intervjua, pisama). 

Terensko istraživanje – samostalno obavljanje posmatranja na terenu, npr. praćenje emisije zagađivača ili stanja životne sredine (možda ćete hteti dodati istraživanje javnog mnenja da bi sakupili neki anektodtski dokaz od članova lokalne zajednice, npr. ukoliko voda promeni boju u crveno ili ako postoji redovan slučaj pojavljivanja neke bolesti).

Osnovno desk istraživanje – oslanjanje na legalne veštine kada zahtevi za podacima ili informacijama bivaju odbijeni. 

Najverovatnije vaša “vočdog” kampanja će se oslanjati na prvi i drugi mehanizam objašnjen iznad. Vaše “Pravo da znate”, donosi detalje oko određene procedure.

Studija slučaja 12: Čišćenje britanskog katastra zagađivača

Tokom 1990-tih, Engleska i Velška Agencija za zaštitu životne sredine su običavali da objave opširan material koji pruža tabelu za tabelom podataka o zagađivanju od strane industrije. Bez objašnjenja, podaci su bili praktično beznačajni, posebno za javnost kojoj su bili namenjeni, a još su i bili na teško dostupnim mestima. CSO “Prijatelji zemlje,” iz UK su međutim, osećali da postoji mnogo bolji način da ovi podaci dopru do javnosti kao prave informacije, pomoću malo “prepakovanja” i objašnjenja. Oni su takođe zaključili da se to može uraditi na taj način da se i tim putem smanje emisije. 

“Klasična” uloga budnog oka, ako vam se tako sviđa. “Factory Watch” kampanja je uzela ove podatke i napravila ih dostupnim pomoću atraktivnog, internet baziranog geografskog informacionog sistema, kroz koju građani mogu lako da identifikuju “šta je u njihovom dvoristu” koristeći malo više od poštanskog broja, pored tehničkih podataka koje su oni predstavili kao “tabele liga” (videti u Publikacijin odeljak kasnije kao primer). Njihova web-stranica navodi smanjenje kancera uzrokovanog hemikalijama za 40 procenata širom Engleske i Velsa u periodu između 1998 i 2001.

Inicijativa je prihvaćena jer je davno pre Agencija za zaštitu životne sredina Velike Britanije usvojila paket alata za sebe (prikazano iznad) kao sredstvo objavljivanje informacija o zagađivačima. Ne dugo zatim, Evropska agencija za zaštitu životne sredine je nastavila da koristi istu pogodnost, i2006 godini njihova webstranica Registra emisije zagađivača Evrope (EPER) primila je 340,000 poseta, što predstavlja 67 procenata od kada je stavljena u upotrebu 2004. godine.

Studija slučaja 13: Grinpis Vodič za zeleniju elektroniku

Međjunarodna grupa za pritisak Grinpis napravila je vodič o 14 kompanija na osnovu njihovih politika poslovanja i prakse u eliminaciji štetnih hemikalija, i na preuzimanju odgovornosti za proizvode odbačene od srane potrošača. Podaci o vodećim proizvođačima mobilnih telefona i PC računara su prikupljani na bazi javno dostupnih informacija, i na osnovu objašnjenja i komunikacija sa kompanijama. Njegovo treće izdanje je objavljeno marta 2007 godine. Uspeh vodiča je bio fenomenalan. Nakon samo dva izdanja, kompeticija za prva mesta je porasla. 

Prema poslednjoj rang listi, Lenovo je premašilo Nokiu na vrhu zauzimajući “čistu” poziciju na osnovu principa mera opreza i pojedinačnoj proizvođačevoj odgovornosti. Kao reakcija na rezultate vodiča, Apple je dao obećanje početkom maja meseca da će izbaciti proizvodnju BFRa i PVC-a do 2008 godine - korak koji će ih sigurno podići sa dna rangiranja. 

Grinpis je rekao: “Posmatrali smo kako kompanije ispunjavaju i zatim premašuju naše zahteve, i bili smo zadovoljni dobijajući telefonske pozive od drugih proizvođača koji su pitali kada tačno, treba nova politika kompanije da bude usvojena da bi se to odrazilo u sledećem rangiranju.” Drugi su slično Apple – u promenili svoj stav o informacijama koje su voljni podeliti o budućim planovima. Konkurentski pritisak i povećanje brige potrošača za okruženje, plus oskudna reputacija stvorena ovakvom CSO inicijativom, može ozbiljno da umanji prodaju. Ipak očigledno, faktori kao ovi su doveli do opšteg poboljšanja ponašanja kompanija prema životnoj sredini kada je vodič predstavljen decembra 2006 godine. 

Takođe vredi spomenuti “buku” koju je Grinpis podigao sa ovim vodičem. O toj temi se pričalo više puta na radijskom IT programu BBC Svetskog Servisa: Digitalna Planeta!

Ivona Malbašić, Centralno Evropski Univerzitet i Nataša Đereg, CEKOR, Srbija

Pravila koja se odnose na prikupljnje ili traženje državnih informacija

U sferi zaštite životne sredine, Ustav Srbije proklamuje da je pristup informacijama o zaštiti životne sredine koje su u posedu državnih organa i agencija osnovno ljudsko pravo koje svako uživa. Zakon o zaštiti životne sredine propisuje da državni organ treba da da traženu informaciju u roku od 30 dana, izuzev one većeg obima, kada je rok 60 dana. Određeni organ javne vlasti može da odbije zahtev kada su u opasnosti regularni poslovi državnih organa i agencija, nacionalna odbrana ili su to podaci lične prirode ili kada se izlažu informacije zakonom definisane da se čuvaju kao državna, službena, poslovna ili neka druga tajna. 

Zakon o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja reguliše pravo građana na pristup informacijama koje poseduju javne vlasti. “Informacija od javnog značaja” je definisana kao informaciju kojom raspolaže organ javne vlasti, koja je nastala u radu ili u vezi sa radom organa javne vlasti, koja je sadržana u odredjenom dokumentu, a odnosi se na sve ono o čemu javnost ima opravdan interes da zna, bilo da je izvor informacija javni organ ili drugo lice. Opravdani interes daje pravo da građanima da se raspitaju o radu vladinih organa, njihovim odgovornostima, organizacionoj strukturi, budžetu, servisima, javnim procedurama, procedurama za traženje informacija, itd. Interes javnosti za posedovanjem informacija kojima raspolaže organ vlasti koje se odnose na ugrožavanje, odnosno zaštitu zdravlja stanovništva i životne sredine je uvek opravdan, kao i za sve druge stvari za koje se ne dokaže suprotno. Izuzeci uključuju informacije koje mogu izložiti osobu riziku, koje ometaju sudski postupak ili izvršenje presude, ozbiljno ugrožavaju odbranu zemlje, ili poverljive informacije označene zakonom kao državna, službena, poslovna ili neka druga tajna.

Bilo koji mehanizam odaberete za prikupljanje podataka, imajte na umu sledeće savete, predložene od strane poznatog informacijskog gurua i IT kolumniste iz međunarodne organizacije, nakon što je proveo veći deo radnog veka u obrađivanju zahteva za informacijama:

  • Zadrži jasnu ideju o informacijama koje želiš.
  • Uglavnom je vredno truda posvetiti vreme za jasno formulisanje svojih pitanja. 
  • Nemoj ignorisati staru poslovicu; “Đubre unutra, đubre i napolju;” 
  • Jednom kada si sakupio podatke koje si trebao, ostavi dovoljno vremena da proveriš da li imaš sve činjenice koje trebaš i da li su sve tačne i najsvežije. 
  • Imaj na umu da ćeš izgubiti kredibilitet (ili dobru volju svog izvora), ako zaturiš ono što ti je dato, ako to baš nije ono što si ti zaista hteo, ili ako je to zastarelo i treba da se obnovi. 
  • Po svaku cenu, nemoj manipulisati sa onim što si pribavio! Uputi na izvor svojih podataka (naziv izvora i vreme dobijanja) kako bi osigurao legitimnost.

Pri korišćenju, želećete i bez da to kažete:

  • Zadrži jasnu predstavu šta je ono krajnje što želiš da uradiš sa podacima (npr. kako ćeš ih predstaviti); 
  • Održiš jasan osećaj ko je tvoja ciljna grupa za rezultate tvog istraživanja – i krajnje za tvoju publikaciju.

Ivona Malbašić, Centralno Evropski Univerzitet i Nataša Đereg, CEKOR, Srbija

Evaluacija

Nakon što ste prikupili svoje podatke o pokazateljima, sledeći korak je da ih obradite. Ovde je važno imati na umu cilj vaše kampanje. Na kraju nje želite da pritisnete nekoga za veću odgovornost i promene u javnoj strategiji ili korporativnom ponašanju. Zato i bez da se kaže vi ćete ne samo želeti da držite odgovornim loše radeće kompanije, institucije ili administraciju koju ste istražili, nego ćete želeti istaći pozitivne pomake onih koje smatrate “najboljima u klasi.” Pohvala je pored optužbe jednako važna, naročito ako to nije samo jednokratna vežba i ako želite da izgradite poverenje jednom uspostavljeno sa ciljnom grupom. Kriticizam je u većini slučajeva kontraproduktivan. Optužujući napadi na javne organe ili na korporativni sektor će ih staviti u defanzivnu poziciju: oni očigledno ne žele da izgube svoj obraz u očima javnosti.

Tipična evaluacija uključuje bodovanje jedne kompanije ili administrativnog organa protiv drugog. Ovo se može sa velikim efektom koristiti u “prozivki i blamiranju” i jakih i slabih igrača. Ako odlučite bodovati subjekte vaše kampanje, obezbedite da su pravila i kriterijumi za evaluaciju jasno objašnjeni i zasnovani na objektivnom rezonovanju. U suprotnom ćete se ubrzo naći da vam klizi kredibilitet. Grinpis, čiji je popularni metar pokazan preko, nagrađuje kompanije poenima po devet kriterijuma. Dupli poeni su dati za usvajanje vremeskog okvira za izbacivanje BFR supstanci. (najgore hemikalije) Oni su oduzeli kaznene poene ukoliko su pronašli da je kompanija lagala, praktikovala duple standarde ili se na drugi način loše vladala.

Publikacija

Bodovanje vaše ciljne grupe vam omogućuje da predstavite “tabele liga“ ili indekse, koji vam omogućuju da “kategorišete” vaše subjekte i vidite one na vrhu “očigledno.” Pošto donosioci odluka i izvršni direktori korporacija nemaju vremena za dugačke studije, razmotri o formi koja u isto vreme i više hvata pogled i koja je čitljiva. Pregršt primera je dato ispod, na koje se može kliknuti da bi se video njihov izvor. Još nekolicina drugih će da sledi koji će demonstrirati dalja sredstva za predstavljanje podataka. Koji se primeri odnose na vas?

Internet nas sve polako pretvara u pseudo-izdavače. Bilo da ste bloger, dizajner web sajtova ili samo korisnik,imate šanse da ste već koristili web za deljenje informacija. Razmotri o čuvanju vodiča koji se koristi za on-line izdavaštvo pri ruci sa kampanjom monitoringa. Kao sa Internetom, želite da brzo uhvatite pažnju čitaoca - i da je održite.

Pre svega, uvek zapamti da uključiš kratak sadržaj i da jasno objasniš ciljeve, probleme, uzroke i posledice na koje želiš da ukažeš putem svoje kampanje u okviru prvih strana svog izveštaja. Omiljena forma “vočdog” organizacija je takođe kratak “briefing paper”, koji se koristi da se iskomuniciraju glavna nalazišta zvaničnicima i medijima, kao što je ova na četiri strane pokazana preko.

Korišćenje medija

Mediji igraju ključnu ulogu u uspehu vaše uloge budnog oka, jer oni tipično imaju više širine u zauzimanju čvrstih pozicija i mogu pokriti raznovrsne problematike. Ima dosta literature na raspolaganju koja se odnosi na to kako se uspešno baviti sa medijima, sa predlozima datim u modulima Efikasna komunikacija i dopiranje do javnosti i Lobiranje. Prvi obuhvata savete za definisaanje vaših poruka, i za izbor najpogodnijeg medija za vašu primarnu i sekundarnu ciljnu publiku. 

Takođe uključuje aluzije kako da se napiše saopštenje za štampu. Drugi modul objašnjava kako održati konferenciju ta novinare (u okviru glavne diskusije oko “Diktno uključenje medija” konteksta kampanje). Napravi poen za sebe čitanjem ovih materijala. Takođe je vredno posvetiti se razmatranju vremena kada da se studija objavi (nešto što je čak uticalo i na počinjanje studije ukoliko su sredstva bila limitirana)! 

Vreme objavljivanja, možda podudaranje sa glavnim događajem (kao što je na primer opisano u Studiji slučaja 9: Praćenje IFI-a na početku ovog modula) ili pre obnavljanja dozvole za zagađujuće emisije, može vam omogućiti da uberete veći uticaj.

Kritična reakcija

Pre nego što ispostavite svoju poziciju oko određene stvari, naročito ako publikujete razumljivo osetljive informacije i/ili mišljenja, budite sigurni da se ne sukobite sa bilo kojom domaćom legislativom ili još gore, da sebe učinite odgovornim za bilo kakvu pogrešku. Stajanje na pravoj strani zakona će odstraniti moguće kritike na vas iz jednog pravca. Polje ispod vam daje potrebne vodiče.

Ukoliko pak dođete u područje da vas kritikuju, nemojte postati odbojni. Radije se držite svojih činjenica! Nađe validne argumente za svoju odbranu; Rad na stvaranju kvalitetnog dokumenta će da oduzme dosta vremena i truda. Verovatno je da će biti i skupo, ali će biti vredno rada, jer posedovanje dobrog “proizvoda“ neizmerno podiže kredibilitet i šanse za uspeh kampanje. Predstavnici CSO-ja koji daju netačne cifre ili imaju slabe argumente će brzo da izgube svoj kredibilitet.

Kako da ocenite uspeh vaše kampanje

Nekoliko saveta o “Kako da evaluirate uspeh kampanje” je dato u modulu Lobiranje i odnose se i na kontekst “vočdog” kampanja. Možda takođe želite oceniti uspeh vašeg izveštaja, i uzvratna reakcija medija, ciljnih grupa i ostalih CSO-a takođe treba da se prati u tom smislu. Čuvajte snimke svih komentara koje dobijete. Oni mogu biti korisni kod natječaja za naredno finansiranje. Ono krajnje što želite da vidite je da li ste postigli cilj vaše kampanje? Da li polako uočavate veću odgovornost i promenu u politici ili korporativnom ponašanju? Ovo je ono kada regularno ponavljanje vaših istraživanja postaje znaajno. Oni pokazatelji koje ste promišljeno odabrali na početku kampanje sada postaju još važniji “indikatori uspeha” u mapiranju vašeg napretka tokom vremena.

Ivona Malbašić, Centralno Evropski Univerzitet i Nataša Đereg, CEKOR, Srbija