Upravljanje otpadom

Pod otpadom se podrazumeva svaki materijal ili predmet koji nastaje u toku obavljanja proizvodne, uslužne ili druge delatnosti, isključen iz upotrebe, kao i otpadne materije koje nastaju u potrošnji i koje sa aspekta proizvođača, odnosno potrošača, nisu za dalje korišćenje i moraju se odbaciti.

Neadekvatno upravljanje otpadom predstavlja jedan od najvećih problema sa aspekta zaštite životne sredine Republike Srbije i isključivo je rezultat neadekvatnog stava društva prema otpadu. On se prvi put javio u periodu ubrzane industrijalizacije zemlje i pratila ga je realna opasnost od iscrpljivanja nekih strateških resursa u vrlo kratkom vremenskom periodu i progresivni rast ukupne količine svih vrsta čvrstog otpada. Ta dešavanja nije pratila odgovarajuća politika zaštite životne sredine.

Direktive koje se odnose na ovo područje delovanja su:

•       Okvirna direktiva o otpadu 2008/98/EК – transpozicija realizovana kroz Zakon o upravljanju otpadom, a dodatna transpozicija je neophodna kroz izradu novog Zakona o upravljanju otpadom i dodatnih podzakonskih akata. Odlaganje otpada na deponije je jedini način organizovanog postupanja sa otpadom. U funkciji je 10 sanitarnih deponija (8 regionalnih i dve lokalne), 164 lokalnih smetlišta i 3500 divljih deponija;

•       Direktiva o ambalaži i ambalažnom otpadu  94/62/EК;

•       Direktiva o deponijama 99/31/EK;

•       Direktiva o otpadu od električne i elektronske opreme;

•       Direktiva o otpadnim vozilima;

•       Direktiva saveta o baterijama i akumulatorima;

•       Direktiva o upravljanju otpadom iz mineralne industrije 2006/21/EK;

•       Direktiva o RSV/RST;

•       Uredba o POPs (EK) broj 850/2004;

•       Uredba o prekograničnom kretanju otpada (EK) broj 1013/2006.

Implementacija zakona  u ovom sektoru usklađena je sa sledećim usvojenim strateškim dokumentima:

•            Strategija upravljanja otpadom za period 2010-2019. (2010);

•            Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina EU 2014-2018. (jul 2014);

•            Nacionalna strategija aproksimacije u oblasti zaštite životne sredine (decembar 2011);

•            Strategija aproksimacije iz 2012. godine, deo Nacionalne strategije aproksimacije;

•            Nacionalni plan implementacije Stokholmske konvencije.

Pored postojećih, u narednom periodu, planira se izrada sledećih strateških dokumenata:

·       Revizija Nacionalne strategije upravljanja otpadom za period 2010-2019. (planirano usvajanje tokom 2018/2019. godine);

·       Nacionalni plan upravljanja otpadom  (Nacionalni plan za upravljanje medicinskim otpadom, Nacionalni plan za upravljanje otpadnim uljima, Nacionalni plan za otpad koji sadrži azbest, Nacionalni plan za  otpadne  baterije i akumulatore, Nacionalni plan za električni i elektronski otpad – koji su izrađeni uz podršku tvining projekta „Jačanje institucionalnih kapaciteta za upravljanje opasnim otpadom“ - u periodu 2010 – 2013. godine);

  • Nacionalni plan za građevinski i otpad od rušenja sa opasnim komponentama;
  • Integrisani Plan upravljanja opasnim otpadom;
  • Planovi  implementacije za specifične direktive (Okvirna Direktiva o otpadu, Direktiva o električnom i elektronskom otpadu, Direktiva o otpadnim baterijama i akumulatorima, Direktiva o ambalaži i ambalažnom otpadu);
  • Program Prevencije stvaranja otpada.

Na tabeli je prikaz Nacionalnih ciljeva za upravljanje ambalažom i ambalažnim otpadom 2015-2019.

Najveći deo investicionih troškova odnosi se na razvoj infrastrukture u cilju sprovođenja Okvirne direktive o otpadu, Direktive o deponijama i Direktive o ambalaži i ambalažnom otpadu. Procenjuje se da će investicioni troškovi u vezi sa implementacijom ovih direktiva iznositi oko 917,7 miliona evra, od čega je 19,2 miliona evra već opredeljeno pre maja 2015. godine.

Odlaganje otpada na deponije je jedini način organizovanog postupanja sa otpadom. Trenutno je u Republici Srbiji izgrađeno i u funkciji deset sanitarnih  deponija (osam regionalnih i dve lokalne). Četiri regionalne deponije su organizovane po modelu javno-privatnog partnerstva (Kikinda, Lapovo, Jagodina i Leskovac).

Centri za odvojeno sakupljanje otpada postoje u Beogradu, Čačku, Sremskoj Mitrovici i sporadično u drugim opštinama u Srbiji, gde se komunalni otpad sakuplja u posebnim kontejnerima, namenjenim za sakupljanje različitih vrsta otpada (metal, staklo, papir, PET, limenke i dr.). Postrojenje za sekundarnu separaciju reciklabilnog otpada za sada postoji u Novom Sadu, Užicu, Jagodini i Leskovcu.

Na osnovu Zakona o upravljanju otpadom („Službeni glasnik RS“, br. 36/09,88/10), Vlada Republike Srbije je donela Uredbu o proizvodima koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada, obrascu dnevne evidencije o količini i vrsti proizvedenih i uvezenih proizvoda i godišnjeg izveštaja, načinu i rokovima dostavljanja godišnjeg izveštaja, obveznicima plaćanja naknade, kriterijumima za obračun, visinu i način obračunavanja i plaćanja naknade ("Sl. glasnik RS", br. 54/2010, 86/2011, 15/2012 , 41/2013 ‐ dr. pravilnik i 3/2014). Ovom Uredbom su utvrđeni proizvodi koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada, za koje se plaća naknada za upravljanje posebnim tokovima otpada, i to:  

·       gume od motornih vozila (automobila, autobusa, kamiona, motocikala i dr.), poljoprivrednih i građevinskih mašina, prikolica, vučenih mašina i drugih mašina i uređaja i ostali slični proizvodi;

·       proizvodi koji sadrže azbest;

·       baterije ili akumulatori;

·       sva mineralna i sintetička ulja i maziva koja više nisu pogodna za prvobitnu namenu, a naročito korišćena motorna ulja i ulja za menjače, kao i mineralna ulja za podmazivanje, ulja za turbine, hidraulična ulja i ostala mineralna ili sintetička ulja;

·       električni i elektronski proizvodi čiji rad zavisi od električne struje ili elektromagnetnih polja, kao i proizvodi namenjeni za proizvodnju, prenos i merenje struje i elektromagnetnih polja, za korišćenje kod napona koji ne prelazi 1000 V za naizmeničnu struju i 1500 V za jednosmernu struju.