Upravljanje vodama

Integralno upravljanje vodnim resursima je složen i težak zadatak, koji obuhvata skup mera i aktivnosti usmerenih na održavanje i unapređenje vodnog režima, obezbeđivanje potrebnih količina voda zahtevanog kvaliteta za različite namene, zaštitu voda od zagađivanja i zaštitu od štetnog dejstva voda. Upravljanje vodama u Srbiji odvija se kroz izradu i sprovođenje ključnih planskih dokumenata: Strategije upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije (Strategija) i Plana upravljanja vodama za sliv reke Dunav, Plana upravljanja vodama za vodna područja (Plan upravljanja vodama), kao i planova kojima se uređuje zaštita od štetnog dejstva voda, i to: Plan upravljanja rizicima od poplava, Opšti i Operativni plan za odbranu od poplava, kao i planovi kojima se uređuje zaštita voda (Plan zaštite voda od zagađivanja i Program monitoringa).

Upravljanje vodama vrši se u skladu sa Strategijom upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije, koja predstavlja planski dokument kojim se utvrđuju dugoročni pravci upravljanja vodama i na osnovu kojeg će se sprovoditi reforme sektora voda, kako bi se dostigli potrebni standardi u upravljanju vodama.

Na međuvladinoj konferenciji, održanoj 21. januara 2014. godine u Briselu, zvanično su otvoreni pristupni pregovori EU i Republike Srbije. Jedan od prvih koraka, nakon otvaranja pristupnih pregovora između EU i zemlje kandidata, jeste analitički pregled zakonodavstva (skrining dokument), koji predstavlja proveru i ocenu u kojoj je meri zakonodavstvo države kandidata usklađeno sa pravnim tekovinama EU. Skrining izveštaj je predat jula 2015. godine, a uz pismo Republike Slovačke, dosadašnjeg predsedavajućeg Savetom Evropske unije, Republika Srbija pozvana da podnese pregovaračku poziciju za Poglavlje 27 bez početnih merila.

Sledeći koraci koji se planiraju su: priprema pregovaračke pozicije, skrining izveštaj, jačanje administrativnih kapaciteta, jačanje sistema za primenu zakonodavstva, uspostavljanje bolje koordinacije između svih potrebnih institucija i uključivanje relevantnih zainteresovanih strana.

Direktive EU iz oblasti voda:

•            2000/60/EC  Okvirna direktiva o vodama;

•            2008/105/EC Direktiva o standardima kvaliteta životne sredine u oblasti politike voda;

•            2006/118/EC Direktiva o zaštiti podzemnih voda od zagađenja i pogoršanja kvaliteta;

•            Direktiva 2009/90/EC koja propisuje tehničke specifikacije za hemijsku analizu i monitoring statusa vode;

•            Direktiva 2008/56/EC o uspostavljanju okvira za delovanje zajednice u oblasti pomorske politike životne sredine;

•            Direktiva 2007/60/EC o proceni i upravljanju rizicima od poplava;

•            Direktiva 98/83/EC o kvalitetu vode namenjene ljudskoj upotrebi;

•            Direktiva 2006/7/EC o upravljanju kvalitetom vode za kupanje;

•            Direktiva 91/676/EEC o zaštiti voda od zagađenja uzrokovanog nitratima iz poljoprivrednih izvora;

•            Direktiva 91/271/EEC o tretmanu komunalnih otpadnih voda;

•            Okvirna direktiva o vodama usvojena 23. oktobra 2000. godine.

Transpozicija ovih direktiva predviđena je kroz novi Zakon o vodama i podzakonska akta, čije usvajanje je  planirano do kraja 2018. godine. Glavni preduslov za uspešnu implementaciju jeste obezbediti dovoljne stručne kapacitete, neophodne za ove i druge srodne direktive. Vremenska i finansijska procena se očekuje kroz izradu Specifičnog plana implementacije - organizuje se preko projekta „Dalja implementacija Nacionalne strategije za aproksimaciju u oblasti životne sredine – EAS 2“ (IPA 2013) – oktobar 2018. godine.

U ceo proces biće aktivno uključena javnost, kroz organizovane savetodavne panele, forume zainteresovanih strana, komisije i radne grupe, radi ostvarivanja prednosti, kao što su: uvođenje integralnog razmišljanja u planiranje, usmeravanje na značajna pitanja od lokalnog interesa, unapređenje informacija/podataka sa kojima se planira, uticaj na odabir relevantnih i primenljivih mera, čime se značajno povećava uspešnost implementacije i širenja informacija, kao i podizanje svesti o značaju celokupnog procesa u cilju zaštite životne sredine.

Кratkoročni prioriteti (2015-2016) su razvoj detaljnih koraka i rokova za potpuno sprovođenje Direktive o podzemnim vodama i priprema nacrta programa monitoringa voda u skladu sa Direktivom o podzemnim vodama (uključujući reviziju postojećih tačaka monitoringa za podzemne vode koje su u vlasništvu i/ili njima upravljaju drugi entiteti, tj. javna komunalna preduzeća, energetska postrojenja, itd.).

Srednjoročni prioriteti (2017-2020) podrazumevaju postizanje neophodnih nivoa finansiranja za uspostavljanje monitoringa podzemnih voda u skladu sa ODV do 2020. godine, procenu hemijskog statusa vodnih tela podzemnih voda na osnovu postojećih podataka, kao i vodnih tela za koja procena do sada nije rađena, početnu identifikaciju značajnih i stalnih uzlaznih trendova i definisanje početne tačke za preokret trendova ukoliko su dostupne dovoljno duge serije podataka za analize trendova.

Dugoročni prioriteti (2020. i kasnije): planirano je proširenje mreže monitoringa hemijskog statusa i na zaštićene oblasti kako bi bila obuhvaćena sva vodna tela podzemnih voda koja se koriste za vodosnabdevanje, navodnjavanje, itd. do 2022. godine, procena hemijskog statusa za sva vodna tela podzemnih voda, identifikacija svih postojećih značajnih i stalnih uzlaznih trendova i definisanje početne tačke za preokret trendova, kao i uspostavljanje mera za sprečavanje ili ograničenje unosa zagađujućih materija u podzemne vode.