Kvalitet voda

Dva su glavna razloga zbog kojih voda postaje sve više i više oskudan resurs - prvi razlog je neravnomerna raspoređenost, a drugi je nepravilno upravljanje vodnim resursima. Kada je reč o nedostatku vode, on može biti fizički, tj. problem sa količinama raspoloživih resursa, ili ekonomski, tj. problem kvaliteta usled nedovoljnih tehnoloških kapaciteta za korišćenje postojećih resursa. 

Stanje vodnih resursa u svetu (Izvor)

 

Brojke koje govore o nedostatku vode su zabrinjavajuće, dve milijarde ljudi već živi u područjima gde se količine pijaće vode konstantno smanjuju, a očekuje se da će taj broj porasti do pet milijardi do 2025. godine. Naučnici suše vide kao globalni rizik koji preti stanovništvu čak više i od ratova, te upozoravaju da će moderan svet biti sve više i više ugrožen nestašicom vode. Stoga, jasno je da države moraju da sarađuju i udruže snage u borbi za zaštitu vodnih resursa cele planete.

Integralno upravljanje vodnim resursima je složeno i zahtevno, a obuhvata skup mera i aktivnosti usmerenih na održavanje i unapređenje vodnog režima, obezbeđivanje potrebnih količina voda zahtevanog kvaliteta za različite namene, zaštitu voda od zagađenja, kao i zaštitu od štetnog dejstva voda. Upravljanje vodnim resursima i zaštita kvaliteta voda je jedno od prioritetnih područja zaštite životne sredine u Evropskoj Uniji, a Okvirna direktiva o vodama (Water Framework Directive-WFD) (2000/60/EC) je dominantan propis EU u ovom sektoru.

Pitanju voda EU pridaje veliki značaj i ovaj sektor je posebno važan u procesu pridruživanja novih država članica. Nesporno je da su problemi u vezi sa zaštitom voda, kao i zaštitom životne sredine uopšteno, izraženiji u ekonomski manje razvijenim zemljama. Stoga je ispunjenje zahteva i zadovoljenje standarda EU u ovoj oblasti veoma velik korak na putu evropskih integracija Srbije i u finansijskom smislu procenjuje se da je sektor voda možda i najzahtevnija oblast pregovaračkog poglavlja 27. Procene prilagođavanja evropskim standardima, do kojih su  došli Centar za regionalna istraživanja i Centar za ekologiju i održivi razvoj – CEKOR,pokazuju da samo sprovođenje tri glavne direktive koje se odnose na vode za piće, otpadne vode i zaštitu voda od zagađenja izazvanog nitritima iz poljoprivrednih izvora, čini preko 50% od ukupnog troška aproksimacije za oblast Poglavlja 27.

Jedna od prvih aktivnosti koja vodi ka usaglašavanju sa evropskim standardima je primena Okvirne direktive o vodama, koja daje okvire za primenu osnovnih načela održive politike upravljanja vodama. Zemlje članice i kandidati za članstvo u EU obavezne su da spreče dalje uništavanje voda, povećaju i obnove stanje vodenih i kopnenih ekosistema i močvara koje direktno zavise od vodenih ekosistema. Takođe, obavezno je uspostaviti održivo korišćenje voda bazirano na dugoročnijoj zaštiti vodnih resursa, osigurati smanjenje zagađenja podzemnih voda i ublažiti koliko je moguće posledice poplava i suša.

Glavni cilj Okvirne direktive (WFD) je postizanje dobrog statusa svih voda. To direktno doprinosi zaštiti i poboljšanju kvaliteta akvatičnih ekosistema, a u isto vreme je preduslov za održivi razvoj i upotrebu vodnih resursa. Stanje voda se određuje biološkim, hemijskim i morfološkim karakteristikama, a prema WFD status voda je definisan preko: statusa površinskih voda (hemijski i ekološki status) i statusa podzemnih voda (hemijski i kvantitativan status). Dobar status voda je postignut onda kada obe komponente na osnovu ocene parametara kvaliteta imaju bar ocenu  „dobar“, a svaka država članica pojedinačno treba sama da definiše šta za nju znači  „dobar status voda“.

U procesu usklađivanja domaće sa EU legislativom, pored WFD, od značaja su i druge direktive u vezi sa vodama koje definišu specifične oblasti kao što su: voda za piće, podzemne vode, prečišćavanje komunalnih otpadnih voda, rizici od poplava, industrijsko zagađenje, zagađenje nastalo u poljoprivredi i dr. 

Oblasti koje definišu EU direktive koje su u vezi sa Okvirnom direktivom o vodama (Izvor)

Okvirna direktiva o vodama, kao krovni dokument, povezana je sa drugim direktivama EU na više načina. Uključuje direktive koje se odnose na zaštitu biodiverziteta - Direktive o pticama (2009/147/EC) i o staništima (92/43/EEC). Zatim, u vezi je sa specifičnim upotrebama voda – Direktive o vodi za piće (98/83/EC), vodi za kupanje (2006/7/EC) i o komunalnim otpadnim vodama (91/271/EEC). Pored toga, postoje i direktive koje se tiču regulacije aktivnosti koje se preduzimaju u životnoj sredini, tj. regulišu industrijske procese i njihovo zagađenje – Direktive o industrijskim emisijama (IPPC-integrated pollution prevention and control, 2010/75/EU), o proceni uticaja projekata na životnu sredinu (EIA- Environmental Impact Assesment 2011/92/EU) i o akcidentima (2012/18/EU). Direktive o temama kao što su rizici od poplava (2007/60/EC) i okvirna strategija za mora (2008/56/EC), su nešto novijeg datuma ali imaju, takođe, značajnu povezanost sa WFD. Nitratna Direktiva (91/676/EEC) jedan je od ključnih instrumenata u zaštiti voda od poljoprivrednih pritisaka, tj. zaštiti podzemnih voda od zagađenja nitratima iz poljoprivrednih izvora, dok Direktiva o održivoj upotrebi pesticida (2009/128/EC) i o upotrebi mulja iz tretmana otpadnih voda u poljoprivredi (86/278/EEC) obezbeđuju zaštitu zemljišta i kontrolu materija koje se primenjuju tokom njegove obrade. WFD dopunjuju i Direktiva o prioritetnim supstancama (2013/39/EU) i Direktiva o podzemnim vodama (2006/118/EC).

Upravljanje vodama u Srbiji odvija se kroz izradu i sprovođenje ključnih planskih dokumenata: Strategije upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije i Plana upravljanja vodama za sliv reke Dunav, Planova upravljanja vodama za vodna područja, kao i planovima kojima se uređuje zaštita od štetnog dejstva voda, i to: opšti plan odbrane od poplava i operativni plan za odbranu od poplava, kao i planovi kojima se uređuje zaštita voda.

Zakon o vodama definiše rokove za donošenje pojedinih strateških dokumenata i shodno tim rokovima Vodoprivredna osnova Srbije je i dalje na snazi. Ona predstvalja dugoročni plan za održavanje i razvoj vodnog režima na teritoriji Republike Srbije i kao takva sadrži kompleksno rešenje korišćenja vodnih resursa i bavi se pitanjima koja su od presudnog značaja za sve interesne grupe na slivnom području.

Dva važna dokumenta za oblast upravljanja vodama u Srbiji usvojena su 2016. godine:

-      Strategija upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije do 2034. godine,

-      Zakon o izmenama i dopunama Zakona o vodama (Službeni glasnik RS, broj 101/2016).

 

Oba dokumenta su razvijena u skladu sa Okvirnom direktivom o vodama i Direktivom o poplavama EU. Ono što i dalje nedostaje je integracija principa zaštite životne sredine i zaštite prirode u zakonodavni okvir za upravljanje vodama. To se pre svega odnosi na usklađivanje sa Direktivom o staništima i Direktivom o pticama.

U 2017. godini Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredineje pokrenulo izradu Specifičnih planova implementacije za Okvirnu direktivu o vodama, Nitratnu direkti­vu, Direktivu o prečišćavanju komunalnih otpadnih voda i Direktivu o vodi za piće. U junu 2017. godine formirano je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u čijem sastavu je i Direkcija za vode. Na taj način su nadležnosti vezane za vode pode­ljene između pomenutog ministarstva i Mi­nistarstva zaštite životne sredine.